Sve što treba da znate o crkvenom venčanju: Od cena do saveta

Organizacija crkvenog venčanja je za mnoge parove važan i emotivan korak, ali često prati i brojna pitanja i nedoumice. Kako da se snađemo u svetu crkvenih taksi, pravila i običaja? Na osnovu brojnih iskustava i razgovora, prikupili smo sveobuhvatne informacije koje će vam pomoći da pripremite ovaj važan dan.

Finansijski aspekt: Koliko košta crkveno venčanje?

Pitanje cene je jedno od najčešćih. Iznosi se značajno razlikuju, u zavisnosti od toga da li se venčavate u parohijskoj crkvi ili u crkvi kojoj ne pripadate, kao i od same crkve i sveštenika.

U parohijskim crkvama, cena bi trebalo da bude niža. Međutim, iskustva pokazuju da se i tu cene kreću u širokom rasponu - od simboličnih 1800 dinara do 12 000 dinara i više. Često se pominje da sveštenici pitaju da li se pravi velika svadba i na osnovu toga sugerišu iznos. Važno je znati da, prema crkvenim pravilima, ne postoji fiksna tarifa. Prilog za venčanje treba da bude u skladu sa mogućnostima mladenaca. Neki sveštenici to poštuju, dok drugi otvoreno traže određene iznose.

Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate (npr. popularne crkve kao što su Ružica, Saborna crkva ili Hram Svetog Save), tu postoji posebna taksa za zakup crkve. Ova taksa može biti od 5 000 do 12 000 dinara, a potom se posebno daje prilog svešteniku koji vas venčava. Ukupni troškovi u ovakvim crkvama, uključujući hor i opremu, lako mogu dostići 20 000 do 30 000 dinara.

Osim toga, postoje i troškovi za opremu: platno sa vezenim krstom (oko 1 000 - 2 200 din), četiri sveće (200-300 din po komadu), vino i čaša. Čaša se često može doneti od kuće, a mnoge crkve imaju i svoju.

Pominje se i takozvana "kumovska taksa". U nekim crkvama se očekuje da kumovi plate određeni iznos (npr. po 2 000 dinara). Međutim, ovo nije pravilo i mnogi mladenci sami plate sve kako ne bi opterećivali kumove. Bitno je o ovome unapred razgovarati sa sveštenikom kako ne bi došlo do neprijatnih situacija na samom venčanju.

Neophodni dokumenti i procedura

Pre venčanja, potrebno je obezbediti određene dokumente i proći kroz neke formalnosti.

• Krštenice: Potrebne su krštenice i za mladence i za kumove. U praksi, mnogi sveštenici ih uzimaju "na uvid" nekoliko dana pre venčanja, a neki ih čak i ne traže, verujući mladencima na reč. Krštenicu vađite u crkvi gde ste kršteni. Ako su knjige izgorele ili uništene, sveštenik može izdati novu na osnovu svedočenja.
• Predbračni ispit: To je sastanak sa sveštenikom na kome se popisuju podaci, priča o svetosti braka i potpisuje se dokument. Ovaj sastanak može biti čista formalnost, ali i dublji razgovor. Neki sveštenici naplaćuju i ovaj čin (npr. 1 000 - 1 500 din), što nije uobičajeno.
• Saglasnost matičnog sveštenika: Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate, potrebna je pismena saglasnost sveštenika iz mladoženjine parohije (gleda se prema mestu prebivališta). On će vas i venčati u toj drugoj crkvi. Za ovo se ponekad plaća dodatna taksa, a cena venčanja može biti viša nego da ste ga obavili u matičnoj crkvi.

Kada i gde se može venčati? Pravila i zabrane

Crkva ima određena pravila o vremenu kada se venčanja ne obavljaju:

• Postovi: Ne venča se tokom četiri velika posta (Božićnjeg, Uskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog) kao ni svetkovih dana uoči postova.
• Sreda i petak: Ovo su postni dani, pa se u principu ne venčava. Ipak, postoje izuzeci i neki sveštenici pristaju, naročito ukoliko se radi o petku koji nije u velikom postu.
• Nedelje posle Uskrsa: Postoji nedoumica oko ovog perioda. Prema crkvenim knjigama, ne venča se od Mesopusta do Tominje nedelje, što obuhvata i nedelju posle Uskrsa, iako se tada ne posti.
• Zadušnice: Nema crkvene prepreke za venčanje na zadušnice. To je narodno sujeverje i mnogi parovi se uspešno venčavaju i tih dana.
• Drugi praznici: Ne venča se na Krstovdan i na Usekovanje glave Svetog Jovana.

Što se tiče izbora crkve, možete se venčati u manastiru, iako neki imaju dodatna pravila (npr. o odeći). Popularni manastiri na Fruškoj gori su čest izbor. Takođe, možete izabrati i neku od lepih gradskih crkvi, ali vodite računa o pristupačnosti i parkingu za goste.

Pitanje kumstva: Ko može biti kum?

Ovo je oblast sa mnogo narodnih uverenja i različitih praksi. Evo šta je najvažnije:

• Vera: Kum na venčanju (koji je zapravo svedok) mora biti kršten. Pravoslavna crkva priznaje krštenje i u drugim hrišćanskim crkvama (npr. katoličkoj), pa takva osoba može biti kum. Međutim, neki pojedinačni sveštenici to ne dozvoljavaju, pa je najbolje pitati unapred. Osoba koja nije krštena ne može biti kum.
• Srodstvo: Po narodnom običajnom pravu, koji je crkva prihvatila, izbegava se da kum bude bliski krvni srodnik (kao što su roditelji, braća, sestre). Ovo je da ne bi došlo do preplitanja duhovnog i krvnog srodstva. Ipak, u praksi se ovo često zaobilazi, a sveštenik možda ni neće pitati za stepen srodstva.
• Kum na krštenju kao kum na venčanju: Osoba koja vam je kum na krštenju može biti kum i na venčanju. Nema pravila koja to zabranjuju.

Hor i fotografisanje: Stvaranje atmosfere

Crkveni hor može venčanju dati posebnu svečanost i duhovnu dimenziju. Cene hora variraju od 5 000 do 10 000 dinara, a u nekim prestižnim crkvama i do 100 evra. Broj članova može varirati, ali čak i manji horovi ostvaruju lep efekat. Angažovanje hora se preporučuje onima kojima je to finansijski izvodljivo.

Fotografisanje i snimanje u crkvi je uglavnom dozvoljeno. U manastirima ponekad postoje strožija pravila, ali na venčanjima se obično dozvoljava. Fotografi (muškarci) mogu ući i u oltar da bi napravili bolje kadrove. Ipak, preporučuje se da se unapred proveri sa nadležnim sveštenikom da li postoje neka ograničenja. Retko, ali postoji, da neke crkve zabrane fotografisanje unutar hrama.

Venčanje bez građanskog braka i pitanje razvoda

Da li je moguće sklopiti samo crkveni brak? Teoretski jeste, jer crkveni brak ne zahteva građanski kao preduslov. Međutim, većina sveštenika će insistirati da se prvo sklopi građanski brak, kako bi izbegli situaciju da venčavaju nekoga ko je možda već u braku sa nekim drugim. Građanski brak je jedini pravno priznat u državi.

Crkveni razvod (poništenje crkvenog braka) je takođe moguć. Podnosi se molba crkvenom sudu, navode se razlozi, i potrebno je dostaviti dokument o poništenom građanskom braku. Za ovaj postupak se naplaćuje taksa (npr. 2 000 dinara), a odluka donosi na osnovu crkvenih kanona. Nakon odobrenja poništenja, moguće je sklopiti novo crkveno venčanje.

Praktični saveti i zaključna razmatranja

Na osnovu brojnih iskustava, evo nekoliko ključnih saveta za buduće mladence:

• Raspitajte se unapred: Cene i pravila se razlikuju od crkve do crkve, pa čak i od sveštenika do sveštenika. Ne postoji jedinstven cenovnik.
• Zakažite na vreme: Popularne crkve se rezervišu i po godinu dana unapred, naročito za vikende u sezoni venčanja.
• Komunikacija je ključna: Budite otvoreni sa sveštenikom. Pitajte šta sve treba, koje su mogućnosti, i dogovorite se oko finansijskog dela. Ako vam nešto deluje nerealno skupo ili neprimereno, slobodno se raspitajte kod drugih.
• Ne idealizujte: Iako je venčanje lep i svečan trenutak, setite se da je samo početak zajedničkog puta. Bitnije je na čemu ćete graditi svoj brak nego šta se tačno dešavalo tokom ceremonije.
• Prilagođavajte se svojim mogućnostima: Ako vam je crkveno venčanje važno, naći ćete način da ga ostvarite, bilo u skromnijem ili svečanijem obliku. Suština je u vašoj zajedničkoj želji i veri.

Organizacija crkvenog venčanja može izgledati kao logistički i finansijski izazov, ali uz dobru pripremu i realna očekivanja, može postati prelep i nezaboravan deo vaše priče. Najvažnije je da se tog dana osećate srećno i povezano, okruženi ljudima koji vas vole i podržavaju na početku ovog važnog životnog putovanja.