Operacija podizanja kapaka: Moj lični put do oslobođenog pogleda

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sasvim isti problem i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko intenzivno da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Ali, hajde da se ne lažemo: da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, ne baš. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije septuma još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u padu sa klupe na beton kao dete. To sam morala da rešim da ne bih postala doživotni zavisnik od kapi. Međutim, podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela. Oduvek. Ipak, stalno sam odlagala.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih 9 godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre njenog profesionalnog nadzora. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje apsolutno poverenje u njen rad, nego što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko, neverovatno je odgovorna. I pored svega toga, ipak sam odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je pre toga dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo "otvorili" oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali efekat je kratkotrajan i nedovoljan. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka". I bila je u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio pravi tretman za moj problem. To je bilo čisto odugovlačenje.

Konačna odluka: vreme je za podizanje kapaka

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine. Kada sam to zakazala, po svom običaju, "trubila sam okolo" šta planiram da uradim. Moj je generalni stav da bi svima nama bilo lakše da više pričamo o ovim procedurama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete, ali i upozorenja iz prve ruke. I kad sam ja progovorila, odjednom je progovorila čitava masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao i moje je da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve onako kako jeste - od A do Š. Ako vam je potrebno da uradite isto, zato ću vam ispričati moj primer u potpunosti.

Proces i najčešća pitanja o podizanju kapaka

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Veoma je važno da znate šta da pitate svog hirurga tokom ovog razgovora.

Operacija podizanja kapaka se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Postoji i opcija za one koji su anksiozniji - mogu se popiti i neki lekći koji vas dodatno opuste ("ošamute"). Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da izaberu analgosedaciju. To ja zovem "malo vas šoknu i ničega se ne sećate". Naravno, ova opcija zahteva i doplatu za anesteziologa.

Što se tiče cene, operacija podizanja kapaka gornjih je u našoj zemlji uglavnom prilično ujednačena. Najčešće se kreće oko 1000 evra, sa mogućom varijacijom od možda 200 evra naviše ili naniže, u zavisnosti od konkretne situacije i izbora anestezije. Podizanje kapaka donjih je uglavnom za oko 200 evra skuplje od procedure na gornjim kapcima. Ovo su, naravno, orijentacione cifre. Hirurg mora da vas vidi, i uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Neki hirurzi dodatno naplaćuju konsultacije, neki kontrole, a neki sve uračunaju u početnu cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.

Verovatno vam je glavno pitanje: "Da li boli?". Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je više dosadan nego bolan, bez ikakvih jakih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca. I ja sam se toga plašila, mislila sam da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku, potpuno neprimetnu strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj oporavak nakon podizanja kapaka: dan po dan

Ništa posebno spektakularno se nije desilo nakon operacije. Kući sam otišla odmah. Imam podršku porodice, pa me je brat došao po mene. Imaла sam deblje flastere koji su me blago nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nekom tecnoscu i začas ih skinula. Nema čupkanja, cimanja ili neprijatnosti. I toga sam se, ispostavilo se, plašila bez ikakvog razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim mi ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak sam malo i prošetala po centru grada. Iskreno, niko me nije gledao čudno. Meni je bilo pomalo smešno što je od operacije prošao tek jedan dan. Moram priznati da sam bila manje natekla od većine slučajeva koje sam vidjala. Otečenost zavisi i od tehnike koju plastični hirurg koristi, ali i od specifičnosti svakog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam ceo svoj izgled, osim očiju, i krenula da obavljam svoje obaveze po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana od podizanja kapaka, ja sam sa punom šminkom snimala pitanja i odgovore za svoje pratioce. Tog 10. dana sam se snimila i sa ajlajnerom - malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim na način na koji sam navikla, bez ikakvih prepreka.

Dugoročni rezultati i razmišljanja

Ono na šta bih posebno da se osvrnem jesu stvari koje su me mnoge drugarice i nepoznati ljudi pitali, a na koje sada, nekoliko meseci nakon podizanjem kapaka, mogu da dam konačan odgovor.

Modrice nisam imala, ali hematomi od operacije koji se prirodno formiraju, vremenom "padnu" na dole. Tako sam imala malu fleku ispod jednog oka nakon 10 dana, ali je bila dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, već naučna fantastika. Kod žena koje poznajem, a a radile su podizanje kapaka pre par godina, čak i kada se jako zagledate, ništa se ne vidi. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam. One se začas prekriju šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak od savršeno uradenog podizanja kapaka se lako učini nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče naše lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Onima kojima je do potpunijeg rešenja, preporučuje se podizanje obrva (temporalni lifting) ili čak potpuni lifting lica. Onima kojima to nije potrebno, odlaze na razne neinvazivne tretmane. Lice nastavlja da živi svoj život i starí. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali su retki slučajevi kojima je nakon kvalitetno uradenog zahvata bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam čekala? Jedino pitanje bez odgovora

I, na kraju, pitanje koje sam sebi postavljam najčešće: zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Zašto sam se glupirala sa nitima, tehnikama šminkanja i sličnim polu-merama? Odgovor je, naravno, jednostavan - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada, kad znam sve što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću dugo izgledati kao izubijani vanzemaljac, da neću moći da radim…

Jedino se, eto, nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Naime, ja se inače smrzem od straha kod sistematskog pregleda prilikom vađenja krvi, a isto važi i za posetu zubaru. Na dan operacije podizanja kapaka, međutim, nisam bila čak ni nervozna. Nisu me trnule ruke, nije mi "svokoća" vilica. I ništa se nije desilo. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to bila moja privilegija - da svog plastičnog hirurga poznajem skoro 9 godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Ja sam to jednostavno znala. I upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo. To tražite, to pronađite, i verujte mi - sve će biti u savršenom redu.